O sladoledu
Sladoled je omiljena namirnica širom sveta, ali jeste li se ikada zapitali kako su i kada ljudi prvi put počeli uživati u ovoj poslastici?
Smatra se da su prvi sladoled napravili Kinezi, pre nekoliko hiljada godina. Nešto detaljniji zapisi iz starog Egipta svedoče o tome da su i faraoni bili veliki ljubitelji sladoleda. Kako bi uživali u ledenom osveženju, slali su svoje robove u hladne planinske krajeve, gde su oni sakupljali velike komade leda. Prenosili su ih na kamilama tokom hladnijih noći, dok bi ih preko dana zakopavali u pesak i prekrivali slamom. Na kraju mukotrpnog puta, do faraona bi stizao samo mali komad leda, koji su njegove sluge miksale sa voćem.
Kako su vekovi prolazili, do sladoleda se dolazilo sve lakše, ali da bi dobili sladoled kakvog danas znamo, majstori sladoledari su prešli dug put.
Tehnologija za proizvodnju sladoleda
U 19. veku, proizvodnja sladoleda nije bila lagan posao. Bila je potrebna dobra organizacija u nabavci namirnica i načinu skladištenja, jer frižidera nije bilo. Osnovni problem bio je led, bez koga se smesa nije mogla ohladiti. Postojala su skrovišta u podrumima koja su koristila za čuvanje leda i tako bi sladoledari svakodnevno koristili led dok ga ne bi potrošili.
Ručna mašina za sladoled imala je cca 3 lit, posuda je bila drvena i unutar nje je bio bakarni lonac. Oko bakarne posude ubacivao se led, voda i sol, a unutar nje mešalo se skuvano mleko sa ostalim namirnicama. Kombinacija leda i soli bi hladila bakarnu posudu, na čijim bi se površinama sladoled iz tečnog stanja pretvarao u ledenu kremu-GELATO.
Sa dolaskom električne energije počele su se proizvoditi i mehaničke mašine za sladoled. Proces pravljenja jedne vrste sladoleda trajao je jako dugo, 30-45min. Današnje mašine mogu napraviti mnogo veće količine sladoleda za mnogo manje vremena.
Čuvanje sladoleda
U prošlosti, kad bi se sladoled proizveo, morao se i prodati u kratkom roku, jer ne bi imali dovoljnu količinu leda za čuvanje. Sladoled se uglavom prodavao na ulici, iz kolica koja bi imala posude obložene ledom. Danas postoje rashladne vitrine koje mogu čuvati sladoled mnogo duže.
GELATO – i ostale vrste sladoleda
Iako sve ledene poslastice obično nazivamo sladoledom, među njima postoji razlika.
Gelato
Gelato artigianale je sladoled koji je proizveden na tradicionalan način koristeći sveže namirnice poput mleka, pavlake, šećera, meda i prirodnog stabilizatora – brašna od rogača, koje se naziva KARUBA GUMA. Sladoled proizveden na takav način zdrava je namirnica.
Gelato dolazi od italijanske reči gelare, što znači “zamrznuti”. Obično se pravi od mleka, a mlečna krema se ponekad dodaje da poboljša teksturu. S obzirom da sadrži manje masnoće od standardnih sladoleda, ima lakoću i svežinu ukusa.
U početnoj fazi pripreme prilično podseća na sladoled, pre svega zahvaljujući krem-osnovi, ali se meša sporije i hladi na nešto višoj temperaturi. To sporo mešanje daje ovom slatkišu manje vazduha, pa je gelato gušći. Viša temperatura pri hlađenju omogućiće da on ostane svilenkastiji i mekši, a više će doći do izražaja i sam ukus.
Ice Cream
Sličan je gelatu i obično predstavlja poslasticu na koju mislimo kada pomenemo sladoled. Sadrži veći procenat masnoće i šećera. Krem osnova u koju se dodaju arome i dodaci, meša se mnogo brže nego kod proizvodnje gelata, pa sadrži veću količinu vazduha. Takođe se i hladi na nižoj temperaturi, što ga čini tvrđim.
Sorbetto
Sorbe se naziva i lažnim sladoledom. Pravi se od vode, voćnog pirea, zaslađivača i emulgatora. Ne sadrži masnoće i u zavisnosti od zaslađivača, ima manje kalorija od sladoleda. Predstavlja ledenu poslasticu koja se konzumira bez griže savesti.
Granita
Smatra se napitkom, ali se služi poput sladoleda. Najčešće se priprema od trećine voća, trećine vode i trećine šećera. Za razliku od sorbea koji je gladak, granita ima strukturu ledenih pahulja, koja se dobija struganjem smese tokom procesa zamrzavanja.
Nutritivne vrednosti sladoleda
Mlečni sladoled sadrži 16-18% šećera, masnoća 7-10%, mlečnih proteina do 5-7%. Sladoled kao takav ima niski glikemijski indeks, lako se vari i sadrži sve elemente koji su potrebni za zdrav međuobrok. Kalorijska vrednost varira od 90-140 kcal. Voćni sladoled ima 20-24% šećera, sadržaj voća je do 50% i bogat je vlaknima koje nam daje voće.
Industrijski sladoled predstavlja takođe dobar izbor. Zbog procesa proizvodnje, taj sladoled sadrži više emulgatora i stabilizatora, a osim mlečnih masnoća sadrži i biljne masti, koje utiču na sam ukus i strukturu sladoleda.